Укор мрзовољнима
У највећој беди истраје људски дух
И због њега пишем ову песму
Јадан мој народ који је ослушкује и дрхти
Јадни ови народи под чизмом интернационалних мафија
Јадан овај свет који је гладан али не схвата
Да ће му оружје донети још мање хлеба и
Сиву камену песницу кроз чељуст пакла
Економски рат је гадно истрајан
И због њега пишем ову песму
Без имена без презимена
Ни црне ни беле боје, у највећој беди истраје људски дух
И без знања и без свести и без милосрђа
Он и даље траје
И због њега пишем ову песму.
© by Нина Живанчевић
 |
| ISBN: 2296076890 |
Reproche aux gens de mauvaise foi
L’esprit humain peut survivre dans la plus grande misère
et à lui-même je dédicace ce poème…
Et mon pauvre peuple qui l’écoute et qui tremble….
Et comme ils sont misérables, tous ces peuples qui se trouvent
écrasés sous les bottes des mafieux internationaux!
La guerre économique est forte et n’a pas de cesse
comme ils sont tristes ces gens qui sont affamés mais
ne comprennent pas que les armes n’apportent pas
du pain pour se nourrir mais seulement un coup de poing, gris et féroce à
travers la gorge de l’Enfer…
Et à cause de LUI j’écris ce poème
sans son titre et sans son propre nom
ni blanc ni noir, dans la misère plus grave
l’esprit humain va survivre
et même sans aucun savoir et sans conscience, sans pitié
il va résister …
La dédicace de mon poème est pour lui.
© by Nina Živančević
Нема коментара:
Постави коментар