Мирослав Б. Душанић: Куће и предјели Балкана

© by Митар Ждеро

Куће и предјели Балкана*

На први поглед празник за очи,

Али кад се у ову идилу крочи,

У кућама, и у тим предјелима,

Као да никад мира и није било,

Или се за њег', није ни знало.

Увијек се нешто страшно збива,

Повезано с крвљу и злодјелима.

Све што додирнеш: кључ, браву,

Тепихе, полице, књиге, кашике...

Носи трагове крви и тешке битке.

И из зидова умрле очи те прате,

И чујеш јурише, паљбу и крике.

Стално живиш у грчу и страху,

И нигдје сигурних скровишта...

На душу твоју осјетљиву и плаху,

И из крошњи сусједних дворишта,

Обрушавају се крволочне авети

И урличу, невидљива чудовишта.

Као да је стварано, да те заплаши,

Да одбије, са смрћу да ти пријети...

Као да су и куће, и сви ти предјели,

Од Бога заборављени, и проклети.

Мирослав Б. Душанић

*

Али, и поред мрака што притиска, гуши,
Балкан, тај велики гроб мојих предака,
Заробио ми срце, прирастао мојој души.
Зато желим да и мени, буде вјечна рака.

© by Митар Ждеро