АВАЛА, ГРОБНИЦА У ОБЛАЦИМА
Одувек је ова земља велико сунце у мојим грудима, а под њим је моје људско срце, спремно да кресне као пушка. Слушајте сви!... Можда то љубав грми у даљини, далеко одавде, као прасак бомбе на Шар-планини.
Овде су облаци као лестве на турским минарегима, начињене од наших костију и гробова. А Авала, стара рушевина и гроб?... Авала је костурница наших великих љубави. Јер дубоко у својој вулканској утроби она скрива кости наших мученика којима су на широким блатњавим путевима Турци и Европљани скидали кожу за своје ципеле и перчине.
Онда, доле, још даље, шума лешева је покривена лишћем хајдука — док изнад зелених попришта попут наших лирских поља и брежуљака, лебде чудеса моје варварске и балканске душе. А још даље, мноштво лобања варалица и српских кнезова који јадикују...
Погледајте, истом, шумадијске бразде натопљене крвљу, послушајте пажљиво жагор верних слушалаца, разнобојног цвећа. И осим занесеног клицања залазећег сунца, остаје ми још увек моја Авала, овде, стожер и гроб.
Љубомир МИЦИЋ
Нема коментара:
Постави коментар