Родословна песма
Живео једном неки човек
бос и мршав,
никада не би постао мој отац
без синовљевих заслуга.
Пре тога је себи и отац,
своје дане, наравно,
одабрао међу прецима деда.
Онда је мој син неког маја,
не сасвим без мука и болова,
извукао безбрижног Марка из раја,
натакао му је родитељски чин.
Сад сам овде. Бринем о башти,
и радујем се кад нешто из земље погледа.
Сам себи сам деда и унук,
генитив и генерација.
Сам. Сам са својом брадом.
Порекло и дом. Стари шешир
натучен на дечју главу.
Живео једном један човек
бос и мршав...
Марко Кравос
/Превод са словеначког: Милан Ђорђевић/
Нема коментара:
Постави коментар