Пјесма о празнини
послије много година прошлих
мирише стара липа
и прах цвати из наше баште наслада
лијепи се за моје прсте
као некад по њеној кожи
с оближњег брда полегла тишина
стеже омчу око врата
о како ме разједа
сјећање на њене кораке
Мирослав Б. Душанић
7 коментара:
nakostrešena praznina
isparava sve moje sokove
iznikle za samo jednim
korakom njegove desne ruke
po mojoj plamtećoj tišini...
a lipa miriše kao luda!
Знао сам да ћете се управо Ви јавити!
a i ja sam nekako znala da Vi to znate: )))
Praznina koju i sama često osetim. Baš lepa pesma Dušane.
Имамо ми неописаних "празнина"...чак и превише...
Хвала!
Ја овде не видим никакву празнину већ пунину љепоте прољећа,пчелицу у пуном раду и лијепу слику коју си снимио.
:)
Поздрав пријатељу.
Можда је и боље тако, драги пријатељу!
Гледати из другог угла...
Будите ми сви поздрављени!
Постави коментар