среда, 25. април 2012.

Мирослав Б. Душанић: Пјесма о празнини


Пјесма о празнини

послије много година прошлих
мирише стара липа

и прах цвати из наше баште наслада
лијепи се за моје прсте
као некад по њеној кожи

с оближњег брда полегла тишина
стеже омчу око врата

о како ме разједа
сјећање на њене кораке

Мирослав Б. Душанић

7 коментара:

Bravarica је рекао...

nakostrešena praznina
isparava sve moje sokove
iznikle za samo jednim
korakom njegove desne ruke
po mojoj plamtećoj tišini...
a lipa miriše kao luda!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Знао сам да ћете се управо Ви јавити!

Bravarica је рекао...

a i ja sam nekako znala da Vi to znate: )))

Emy је рекао...

Praznina koju i sama često osetim. Baš lepa pesma Dušane.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Имамо ми неописаних "празнина"...чак и превише...
Хвала!

Vaslić Pero је рекао...

Ја овде не видим никакву празнину већ пунину љепоте прољећа,пчелицу у пуном раду и лијепу слику коју си снимио.

:)


Поздрав пријатељу.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Можда је и боље тако, драги пријатељу!
Гледати из другог угла...

Будите ми сви поздрављени!