 |
| Мирослав Б. Душанић |
Слутио сам остаћу сам
Поред толико деце
Родбине другова
Испод доње границе пута
Толико старог да пробој
Његов не памти ни једно
Дрво, чак ни стена прогледала
Из траве или одваљена олујом
Скулптура промишњеног случаја
Слутио сам да ће ме
Једном када будем гледао
Свет из горњег угла
Изнети на брдо,
Повише вреве и села
На видиковац тихи
Са кога се виде виде гробља
Околних засеока, тиха
Готово непомична
Све зеленија у забораву
Слутио сам да честице
Дрвета полако груди моје
Преузимају и претварају
У тврду грађу незнане будућности
Јер колико ће знамен
Над хумком да траје
Век, нешто више од памћења
А онда на месту уточишта
Подигне се град или
Заувек под шумама нестане
Место где почива пинтор
Тренутни господар дрвета
Никола Александар Марић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Шуме ће да ме надживе
Та тела вековима обручена
Јер не паниче пред смрћу
Падају тихо међу младице
Које не иду у грађу
Него у будућност
Шуме ће да ме надживе
Иако сам господар тестере
И моја реч бира за сечу
Крв ми узбуркана
А ум журан на циљ
Док дрвеће неприметно расте
Шуме ће да ме испрате
Ти забрани разно именовани
Клик, ћувик, гај
Спремиће дрво анђела
Да умре за мене и покопа
Се самном
Шуме ће да ме надживе
Биле су ту и пре
Него удостојих се крста
Пинтора
Биће и после на служби
Времену да пркосе
Никола Александар Марић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
I wish I knew Russian, but I don't. However, I tried to write a "blind" poem. I mean, I just copied some words in Russian and put them toghter. I know, it's not Russian, it's not poetry but it's my way to give my respect to one of the authors I admire so much: Tolstoy.
The poems are written in Serbian!
Постави коментар