Жалост није у томе што је
Човјек ништаван
Него што је зао
У својој ништавности...
Никако да се сјетим ко је то
Рекао или написао
Важно и неважно ми се у
Љигаву масу стопило
И овај дан ми се као и многи
Други измигољио
И постао стран
Као да га нисам ни имао
Ни проживио
А да бих се поново одредио
Посежем за даљинским
Од телевизора
Гледам нижу се слике за
Сликом
Вијести са тржишта прате
Оне са берзе и рада
Незапосленост свугдје
У свијету
У порасту а моћ куповна
Опада
Са истока пристижу сасвим
Ексклузивне слике неке
О масакру и мртвима
Све сама дјеца и жене
Безимене
С лица мјеста специјални
Репортер
Скоро усхићеног гласа
А камера лепршаво прелијеће
Крваво обојене наслаге
Камена и опеке
Шта се то с човјеком збило и
Још увијек се дешава
Да му ни трагедије изузетно
Велике
Отупљени мозак више не
Изоштрава
Зар у срцу нема мјеста за бол
И самилости
И док по ко зна који пут
Постављам питања иста
Препуна
Дјечије наивности
Ја и даље немоћан као у
Времену опсаде
Никако да се сјетим ко је то
И када изрекао
Жалост није у томе што је
Човјек ништаван
Него што је зао
У својој ништавности...
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар