Вране умножавају муку
Звона звоне ријетко
Повремено
Као утвару, пронесу крст
Лазар се не указује
Светачког лица – Нема га
Ни у земаљском облику
Сатјеран у бездан ћути
Не види пред носом прст
Будућност стиже, трома
Је додуше
Кад пристигне, неће бити
Људске душе
Да је дочека и поздрави
Да јој се насмије –
Само поспани гуштери
И љуте змије...
Мирослав Б. Душанић
Звона звоне ријетко
Повремено
Као утвару, пронесу крст
Лазар се не указује
Светачког лица – Нема га
Ни у земаљском облику
Сатјеран у бездан ћути
Не види пред носом прст
Будућност стиже, трома
Је додуше
Кад пристигне, неће бити
Људске душе
Да је дочека и поздрави
Да јој се насмије –
Само поспани гуштери
И љуте змије...
Мирослав Б. Душанић
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар