 |
| * 20. фебруар 1867 † 12. мај 1907 |
Ненаписана песма
Она је никла о поноћи немој,
У часу мира и тишине свете,
И ја је певах раздраган и срећан,
Кό тица горска ил кό мало дете.
Њу нико није ни слушό ни чуо,
Њу ми је душа сама себи плела,
Кликташе срце из рањених груди,
И мрачне боре нестајаху с чела.
Да, ја се бејах измирио с тугом
Са патњом мојом и са јадом иним,
И песма моја звездама се вила
И губила се у зрацима њиним.
И ја јој хтедох да похватам звуке,
Ал' заста рука, што их безброј списа,
То беше песма љубави бескрајне,
Незнана земљи, сан небеског виса.
Милорад Ј. Митровић
Нема коментара:
Постави коментар