 |
| Мирослав Б. Душанић |
Сумње и оспоравања
Много тога се затурило
лутајући свијетом
исјечци из новина
читалачке забиљешке
асоцијације и дневници
пјесме и слике
и сад све изгледа
као причам ти приче
а ја се убих
у свом проналажењу
и видим да ме нема
нисам у лијепој ријечи
све неке сложенице
нигдје извора
само провалија
коју никако да премостим
Гдје је та истина
макар трачак свјетлости
обраћам Ти се из дубине
душе моје
због других Господе
не остављај их у заблуди
они не виде то што Ти
видиш и знаш о мени
„Већина није аргумент
за истинитост неке мисли“
Знам да је то написао
Бела Хамваш
али ко то још зна Господе
и да ли је нормално
да ли је право
(ако смијем да питам)
док други прочишћавају
дјела
и бришу своје гријехе
тешке гријехе
ја сам осуђен да их
пабирчим и јавно
обзнањујем
само да би доказао
да сам увијек био и остао
човјек и пјесник
... А био сам пјесник
и био сам грешан човјек
колико и сви обични људи
рођени и одрасли у времену
самовоље једног човјека
(или боље још
једног ужег круга људи)
................................
... Да сам бар као Хамваш
злопатећи се
остао у својој земљи
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар