Страх
Признајем...Надолази ноћ
И мрак осваја лице моје од страха
Он тако сваке ноћи шета
По мојој унутрашњој ноћи
И истражује неосвијетљени дио душе
Баш у вријеме кад тврдо спава
Свјеже скинута одјећа
Смјештена међу зидове спаваће собе
У којој једино ја не спавам
Тако ми соба све више личи
На продужење несанице
И на страх да поново заспим
Јованка Стојчиновић Николић
Признајем...Надолази ноћ
И мрак осваја лице моје од страха
Он тако сваке ноћи шета
По мојој унутрашњој ноћи
И истражује неосвијетљени дио душе
Баш у вријеме кад тврдо спава
Свјеже скинута одјећа
Смјештена међу зидове спаваће собе
У којој једино ја не спавам
Тако ми соба све више личи
На продужење несанице
И на страх да поново заспим
Јованка Стојчиновић Николић
Нема коментара:
Постави коментар