 |
| Мирослав Б. Душанић |
Страх
Признајем...Надолази ноћ
Јованка Стојчиновић Николић
И дође ноћ
Из зидова и с таванице потече тишина
И преплави моју собу
Колико пустоши у души
Колико немоћи у говору
У сваком покрету руке
Али...
Није ноћ та која ме заробљава
Нити равномјерно откуцавање сата отупљује
На то сам навикао
Страх ме бола који расте
И уништава садашњост и будућност
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар