 |
| Мирослав Б. Душанић |
Свакодневица
Трзам се попут пловка, затежем узицу
Ипак остајем углибљен у муљу,
А вјерујем у Бога —
Како бих друкчије. Не сумњам у Његове
Законитости,
Јер након спавања слиједи буђење,
И опет испочетка.
Уморим се од борбе да не потонем.
Али се не жалим,
Тјеши ме Томас Бернхард који каже,
Глупан не познаје потешкоће.
Трзам се попут пловка, затежем узицу
Свом снагом на моју страну.
И чекам да дође вече.
Са мало среће, у сан ми уђе пријатељ —
Филозоф и пјесник,
Шапуће стихове охрабрења.
Узмите као лек: Без претеривања
И са уживањем напунити душу,
И пред спавање наслонити главу на њу,
Да одвугне.
Потом можете све појести, одједном
Без страха да ћете се загрцнути.
Делује брзо и ефикасно,
Као прави пчелињи мед.
Бије директно у мозак,
У тил.
Трзам се попут пловка, затежем узицу
Свом снагом на моју страну.
Ослушкујем пријатеља,
Хоћу да избјегнем ту напетост мишића
И трулеж који нагриза наду и вјеру.
Зар да сумњам: У дан када ишчезава
Једноличност
И Господ ме трајно пресели.
И нађем се с друге стране зида,
Срећан што сам истрајао, и што ми ријеч
Пријатељска
Бије директно у мозак.
А рука Спаситеља — љековита облога,
Делује брзо и ефикасно, као прави
Пчелињи мед.
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар