 |
| Савко Пећић Песа: Појезна |
Кажу, остављамо трагове
ни врисак
ни ехо амбиса
ни звјездане тишине
ни сјећања на сјенке и хоризонте
ни сањане слике
ни импресије с путовања
Па добро, ко да ми каже
ако кос запјева, да ли то нешто значи
да ли су трагови
кад град спава у мојој несаници
или само заблуда
вијугава стаза кроз поље чичака и плаво небо
желио бих знати
цијеле ноћи свијет ми на јастук из очију цури
а очева кућа у завичају нестаје
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.
 |
| Мирослав Б. Душанић |
1 коментар:
Како је ово дивно испричано,као у књизи,о бајци снова из прошлости која се не може више ни ухватити ни стићи, а тако у срце боде као зрачак сунца који си кроз мрачне облаке пробија !
Постави коментар