Мирослав Б. Душанић: Жал (онако успутно)

* * *
 
О, како се осјећам 
несхваћеним
иако још ништа
нисам прозборио

* * *
 
О, како радо пожелим
да будем с тобом
али у најтежим тренуцима
не успијевам да будем
ни са самим собом

* * *

О, мој стари свијету
дозволи ми још једанпут
да доживим стару славу
па нека се онда отварају врата
која воде у свијет стварности
или можда у стварност свијета

Мирослав Б. Душанић

Перо Васлић