* * *
О, како се осјећам
несхваћеним
иако још ништа
нисам прозборио
* * *
О, како радо пожелим
да будем с тобом
али у најтежим тренуцима
не успијевам да будем
ни са самим собом
* * *
О, мој стари свијету
дозволи ми још једанпут
да доживим стару славу
па нека се онда отварају врата
која воде у свијет стварности
или можда у стварност свијета
Мирослав Б. Душанић
Перо Васлић |
2 коментара:
http://ostavitrag.blogspot.com/2015/01/miroslav-b-dusanic.html
Захваљујем!
... и признајем, обрадовало ме је.
Постави коментар