Друговање с Растком
Живот није немогућан.
Невесео. Само безуман и сујетан.
Заслијепљен свакодневицом.
Живот није непомичан. Неисправан
нити испуњен само почецима.
А кад је већ започео да се одмотава
као клупко пређе
треба га с миром привести крају.
Пустите ме да умрем. Спојен.
Збиран. Један.
Изађем из љуштуре Умјетника
и Свеца. Доста је игре и апстрактних
слика. Хоћу да прошетам градом.
Будем поново Човјек знојних шака
са судбином пролажења. Између
вука и јагњета.
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар