Мирослав Б. Душанић: Јебига нисам пјесник

Јебига нисам пјесник

е јебем ти срећу што ме
створи крута и невична слову
никако да свладам ту пјесничку форму
па да скројим лиру на папиру
и постанем даса од пера и гласа
не баш као Матија и Ного
ја сам скроман
ја не тражим много
може нешто њима слично
па у Србији се ионако
намножила пискарала
коме да засмета још једна свирала
ајде богати
а мени је до тог стварно стало
жарко би ме сунце огријало
али нисам ја те среће
па то ти је

ех да сам пјесник
само кад помислим срце заклепеће
у грудима бије ли бије
и почнем да снивам
отишо бих тако на књижевно вече
и срицао дијелове Фауста
као да су моји лично
и не бих био као сада сам
и намргођен
но бих зборио за локални радио
чио и препорођен
да је у пјесништву наш једини спас

па бих ударио по грилу
што је уз пјесму традиција код нас
појео печења килу
слистио пар порција ћевапа
и бутељу црњака
и преноћио бих да се не увриједе
мада би се реда ради
мало нећкао
и кришом би домаћицу
за гузу штипнуо
онако пјеснички мазно
и на брзину нешто лијепо шапнуо
о звијездама и мјесечини
о тами и дубини
и предложио да заронимо
у свијет снова
обећао бих јој два-три стиха
у новој збирци
и да се не натежемо
разријешио бих брзо ту дилему
ако се сложи и буде вољна
понудио бих јој цијелу поему
и тако даље и тако редом
пјеснички слатко

ех шта ти је машта
изроди свашта
у њој све је некако глатко
а док ја сањам те пјесничке слике
Србијом наступиле трке
други срећници читају стихе
и масте своје брке . . .

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић