 |
сјећања су сасвим гола и заморна
осим бола и понеког осмијеха
не нуде ништа
зашто да стојим немоћно и губим
вријеме разгрћући наслаге паучине
досадне и предвидљиве
срећа је спознати слободу
нека живот тече својим током
чезнем ...
пристајем на његове вирове
и тајанствене силе
неизвјесне
ненађене
не(ис)тражене
не(на)слућене
не(до)такнуте
неизбјежне
нека јече и свакодневно пјене
драже су ми Елиотове мрачне визије
и Страшни судови и снови
дража су ми путовања у будућност
од повратка у депресију и ништавило
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар