 |
| Мирослав Б. Душанић |
Због зала проклињеш,
а ни за једно се добро захвалио ниси!
Питаш се од ког је немилосног бога
или од кога ђавола, ово зло,
а за добро питао ниси од кога је!
Стискаш главу шакама, коленима,
питаш се чиме си овај покор заслужио,
а чиме си добро заслужио питао ниси!
Устај, отри те сузе, не цвили ту,
умиј се, очешљај се, уљуди се,
и гледај да одсад
са том крвавом сузом у срцу живиш
ко што си досад
с веселом водом кроз ливаде, живео
Љубомир Симовић
/Књижевни часопис Суштина поетике, бр. 6; јун 2014./
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар