 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ако ти је лакше
Пиши како умијеш, не питај.
Пиши на кољену.
Пиши у болници, у лудници, пиши по зиду.
Пиши шта ти падне напамет, али истину.
Не треба тачка, ни рима, пиши, немој
стајати.
Забијелио је, о снијегу пиши.
Закључај се ако је имаш,
Исплачи се ако ти је лакше.
Видиш да ћеш умријети, немој о томе –
и они ће.
Ено их испод јабланова, испод чемпреса,
ено их у драчи испод камења,
ено их гдје год погледаш.
Свануће, опет ће они.
Диши, није то астма, доста ти је двадесет,
доста ти је и мање.
Пиши чега се год сјетиш, што ти год
напамет падне.
Владимир Настић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар