други пишу твоју смрт
а ти је доживљаваш
налик си штипаљци коју отвориш
а она се склопи
или цвету који исто чини
али ниси налик небеској маховини
која урања под твојим ногама
кад небу закорачиш
свему си сличан само себи не
док лежиш у небеском ковчегу
пун зелених мириса
а птице зобају песме
које ниси стигао или ниси хтео
да запишеш
Душан Стојковић
/ЗАВЕТИНЕ+, Новине српске ренесансе, стооке васељенске новине будућности, број 4; Београд, понедељак 30. јун 2014./
Нема коментара:
Постави коментар