Мома Димић: ВЕЛИКИ ПАЛИКУЋА

* 28. фебруар 1944 - † 08. јун 2008

Понекад путујем никуда 

Ја који сам одавно већ
склопио савез са свим путевима
са свим часовницима
па и онима што занавек
да раде престаше
изађем понекад до
станице аутобуске
Седнем уз чашу воде
загледан у даљине
што се разилазе
ту одмах
убележене већ у рецкама
гумених точкова
Ресторан се двапут на час празни
следећи неумитно кретање казаљки
Ево, пуни је сат
и путници се гужвају ломе
грабе
сваки на свој перон
и полазак
Само време и ја
терамо и даље по своме

Мирослав Б. Душанић

Подземна железница

У исту улазиш опет
пећину
из које се излази
ко да у њој ни био ниси
никад
Кртичњак се разори
под звезданим точковима страшним
под пазусима несаних утви
и ево отуд
световима доњим
призивамо једни друге
у очају
ко што чине већ мртви

Мирослав Б. Душанић

Зид

Уз зид притеран
Док упредаш
С прста на прст
Све којешта
Ко пусти паук крсташ
Још увек одлажући доба
За свој крст
Сумрак се спушта
Више дрвореда
Па у собу ту
И преко пожутелих ребара
Пећи на пару болничку
Још једно светло не пали
Ионако сва већ горе
Тамо доле
По друмовима

ISBN: 978–86–7191–160–3