Певам о себи,
певам себи,
то је све
што се може
и тиче се
само моје коже.
поезија и јесте
само то,
лична симболика,
о Власто.
О, Еуридико, дико
моја од стене,
осврни се,
погледај у мене,
нек се скамене
тела мога немири.
Све је мртво,
о љубави жртво,
још се само
ветар чује,
векови хује,
трепере жице на лири.
Власта Младеновић
1 коментар:
Драги и поштовани Мирославе,
хвала још једном што објављзјете и моје песме, јер ви то заиста радите антологијски.Изванредан је избор песника и поезије на Вашем блогу,
чиме значајно доприносите афирмацији истинских вредности. Свака част на пре-познавању и критеријуму. Све већа посећеност и читаност Вашег блога, потврђују моју константацију још од раније.
Песму коју сам посветио Вама,ПЕСНИК ИЗ ПОЈЕЗНЕ, уврстио сам у моју најновију књигу, ДИСИДЕНТИТЕТ, која треба ускоро да се појави у издању Књижевног друштва "Свети Сава". Бићу слободан да неке од најновијих песама премијерно објавим на Вашем Блогу, јер изузетно ценим и Вас, Вашу поетику, као и блог који уређујете.
Истински, срдачно Вас поздрављам и желим свако добро.
Ваш, Власта Младеновић
Постави коментар