 |
Чудна нека времена
Да чуднија не могу бити
Сви немају, а сви ћуте
Сви су задовољни, а свима треба
Родитељи једу чоколаде својој деци
Професори краду оловке ученицима
Лекари сирупе за кашаљ пацијентима
У судовима израђују бесплатне семинарске
За студенте Политичких наука
Полицијске станице се реновирају
На градилиштима нема цемента
Зидају се цигле, блатом
У селима редовно искрвари
По нека свиња или овца
Сви ћуте, нико не говори
Свима је јасно, нико не разуме.
И овог лета ће бити претопло
Базен још није спреман за купање
Код фризера одлазим редовно
И сређујем браду
Ко зна? Можда нас поново мобилишу
Сутра је рођендан мом псу
Можда напишем песму о лајању
Ако већ није касно.
Дејан Ђорђевић
(Огледало, Гимназијски магазин бр. 5-6; Лебане, 2012.)
 |
Нема коментара:
Постави коментар