 |
ја надмена, млада и дебељуца,
но предсмртном осмеху песника
ја сам већ привикнула уста.
Као језа међу срцем и срцем
међу ријечима је игра.
Дело само за искрено средство
везаће вез пера.
— Бити као женик и невеста —
то говорим смејући се.
Као свештеник у сеоској глувоћи
венчавам их у тајни савез.
Ето зашто летимичне ватре
осипаше свој шум и смех.
Бела Ахмадулина
 |
Нема коментара:
Постави коментар