 |
Ако ме већ питате, рећи ћу вам.
Највише волим америчке песнике,
и то оне полуанонимне
и не-генијалне,
оне који не гаје бескрајну
љубав према поезији.
Сваке године срећем их
у Београду, на „Октобарским
сусретима писаца”.
Долете изненада као гаврани,
поједу све ћевапчиће, попију
све ружице, појебу све што се
по Београду појебати може,
а онда свима кажу „Bye, bye” –
и оду у неку следећу
гостопримљиву јебиветрину
да јебу провинцијалце
жедне љубави
и универзалних значења.
Највише волим америчке песнике.
(1989)
Небојша Васовић
/ЗАВЕТИНЕ+, Бр. 2, новембар 2013./
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар