Борис Рижиј: У Русији се растаје заувек

* 08. септембар 1974 - † 07. мај 2001

* * *

О чему ћуте камења склиска?
Зашто је на ћутање глува, тиха
Земља? Њихова ми је тежина блиска.
А што се тиче самог стиха –
У њему је увек важније ћутање
Од тога има ли риме или не.
Шта је реч? Тек очекивање
Лепореке тишине.
Стих се разликује од прозе
Не само зато што има речи мало.
Рано јутрос сам с камена сузе
Длановима топлим обрисао.

Борис Рижиј
/Пријевод са руског: Светислав Травица/

ISBN: 9788691287559

Са длана, циганко, хоћеш ли умети
Изгатати ми судбину клету?
Циганка рече: ти ћеш умрети,
Такви дуго не живе на свету.
Биће ти туђи син и женица,
Другови ће непријатељи постати.
Питаш ме шта ће те убити? Кривица.
Ал ти је ником немој дати.
Зашто сам крив? Јер си жив! -
Смешка се и гледа ме у очи.
Са пијаце трешти познати мотив
И пресијавају се небеса у ноћи.

Борис Рижиј
/Пријевод са руског: Светислав Травица/ 

Мирослав Б. Душанић