 |
Не плачи Сергеј
Мили мој
Тек муком завеј
Тишину које се бојимо
Сузама је само ројимо
Не плачи Срегеј
већ почуј
Векова наших
Уздаха хуј
Почуј
Нем и свладан
Ко зна
Можда зато
Сибир је хладан
И несанице наше
Што јоште нису догореле
Можда ноћи су петроградске
Беле
Не плачи Серјожа
Уштављена је ова кожа
Плодно ће ове њиве
И благородно ове шљиве
Ветрове да надживе
Док
Кроз лобању сутона
На једној шини путујемо
Од сузе више истине има
Једино у тишини
Како би добро било да је не чујемо
Станимир Трифуновић
 |
Нема коментара:
Постави коментар