 |
На бескрајним путевима гријеха,
душа је само Козак на
црном коњу
Улицама неисјечена магла
На шољицама за кафу
исписани стихови
за добро јутро
Дрвореди људи стоје нијемо
Макови се разбуктали
Потпуно полудјели:
супростављају се Сунцу.
Неком пролазнику спазих
у оку птицу
Слетила ми на главу
док сам спавала…
Чисто да знате…
Александра Мариловић
 |
| Ilya Repin: A Laughing Cossack (A Study). 1890 |
2 коментара:
Млада поетеса, проф. српске књижевности Александра Мариловић је веома надарени писац поезије и прозе.Добитник је неколико награда за своје стваралаштво,а њој најдража, мислим да је она из Стражилова ,награда Бранково коло.Хвала Мирославе за то што је на твом блогу нашла се и наша Аца.
Ради и ствара у Дервенти.
Пратим ја нашу дивну Александру...
Она је освјежење у овом наметнутом, туробном и вјештачком пјесничком небу...
И надам се, искрено се надам, да ће "фасаде наших пјесничких кућа" добити сасвим нове боје...
Постави коментар