 |
и сад се као чудимо
што стално губимо
а само на почетку
били смо принуђени
а онда се брзо навикнули
узимали смо како су нам давали
и нисмо ни сумњали
ни провјеравали
као што ни данас не чинимо
а било је свега и свачега
и трице и кучине
шарених лажа око и од оца нације
а богами славили смо њега
великим словима га писали
све смо му давали
да нас у свијетлу будућност води
од уста дјеци одвајали
за њега смо и дисали и издисали
одрекли се и оца и мајке
и брата и сестре и комшије
због вођине славе и главе
ватре смо ложили
љубав и човјечност ритуално спалили
наше душе на ђаволски пладањ
положили
све смо у нама и око нас убијали
и у црно завијали
у крви смо газили и пливали
и тиме се хвалили и поносили
и сад се као чудимо
што стално губимо
а не тако давно
на самом почетку убили смо човјека
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар