Пучина плава
спава,
прохладни пада мрак;
врх хриди црне
трне
задњи румени зрак.
И јеца звоно,
боно
по кршу дршће звук;
с уздахом туге
дуге
убоги моли пук.
Клече мршаве
главе
пред ликом бога свог, -
ишту... Но тамо
само
ћути распети бог.
И сан све ближе
стиже.
Прохладни пада мрак.
Врх хриди црне
трне
задњи румени зрак.
Алекса Шантић
Нема коментара:
Постави коментар