 |
Док пишем ове редове
очекујем
немушто преврћући
у себи безброј реченица,
да ћу преврћући речи
избећи све што желим
да избегнем,
да ћу њима докучити стање када
ништа
баш ништа не може
да повреди
А свет замагљених ствари,
нерасветљених односа,
неизречених злоба, мисли
брзином жеље нестаје из хоризонта на
неко дуже, неодређено време.
А ја дувам у маслачак,
опуштена.
Гордана Ђилас
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар