 |
Вајарство Атенина вештина даће му трајност старца
Ал Артемида га младог улови попут дивојарца.
Зевс приреди гозбу звериња и грабљивих орлова,
У хаљини од меди Атена лик посади врх столова.
Тад маслине, Атенин дар Хелади, грифони и Пегази
У товарима понеше Олимпу, стану који Титан пази.
Ковач вештина, Хефест, искова дивних стварца,
Деметра му поједе плеће мислећ да је од јарца.
Слободу и живот му врати Хеба, Еолова љуба
Чаробним напитком из Хада, из Кербера зуба.
Аполон га узе за друга дајућ му лепоту мушку,
Афродита доби од њега злаћану ону крушку.
– Докле ће Арес врискати као десет хиљада људи?
Упита он уз чаробни напитак када се пробуди.
– Ма немој марити, пусти га! – јави се Ганимед.
– Док си био мртав, рани га код Троје у руку Диомед.
Посејдон сеђаше с трозупцем, миран, љут на брата,
Пружи руку и рече: – Тетида, умири тог букача рата!
 |
Ноћ у мојој соби
Кроз прозор видим сумрак сиви
Руку прекрштених на грудима
Моје су очи пуне црних маски.
Слободан Кљајић
/Књижевни магазин бр. 136 - 137, октобар - новембар 2012./
 |
Нема коментара:
Постави коментар