 |
О ЗНАЊУ
Знање је терет. По тежи. И по већи. И мораш га носити кроз незнање и бранити га од незналица.
И чудиш се зашто се знање, кад је већ знање, мора бранити од незнања свакојаких незнаника.
И што је знање веће, већи су и ројеви незналица који налећу на њега да га опогане. Запиткују, задиркују, изврћу и преврћу, не верују ти...
А ни одбрана ти не иде баш како треба. Не као на испиту или на одбрани доктората. Незналке и незналци, чисте незналице и не знају тачно шта да те питају. Али ипак то чине. Тиме ти све знање „зачине“ својим зачинима и чинима.
И убеде те, готово, да и то што знаш – не знаш. Толика је моћ незнања њиховога. Незнање њихово је веће од твога знања, почињу пред тобом да тврде. И у праву су. И не смеш да се љутиш на њих.
На себе се једи. Па то што си получио и научио из књига староставних и царостваних, изгледа да ниси баш добро доучио. Ни докучио.
Иди, одмори се. Размисли. Пусти нека вино проври. Нек крава испрежива. Нека лав свари ловину.
Дотле ћеш се и сам опасуљити. Па нећеш излазити у прост свет са свиленим речима и кадифеним реченицама. Народ је то. Прост свет. Али у простоти и лежи једноставност. А у једноставности је – истина.
Размисли да ли је твоје знање истинито. Мислиш ли тако како говориш? Живиш ли тако како мислиш?
Кад све то урадиш, проћи ћете и воља за шепурењем. А знање? Неће ти више бити терет.
Ипак, упамти: Златољубац воли дукат. Чисти га. Милује. И украде га чим може. А мушица га само онереди.
 |
О КРАЈУ
Живиш свој крај на крају крајишта свемирског, чекајући крај крајева. Крајишник си крајине којој се не види крај голим оком, ни голим разумом.
Да би докрајчио свој крај, идеш из крајности у крајност и мислиш да си стигао крајњем циљу, али у крајњем случају успео си само да погоршаш свој крај у крајности.
Крајичком ока вириш на Крајолик Божији и чудиш се што га не можеш видети и крајичком срца.
И не схваташ да си сам себе скрајнуо из свог Крајишта, јер си поверовао у Крај свих Крајева, и помислио да је Крај – Краљ краја.
А краја неће бити ни до краја света и века, ма како Нечастиви кројио крој крају.
Тај крој од краја никада се неће сашити, већ ћеш само састављати крај с крајем некако, док твојим патњама не дође крај и не одеш у Вечност Његову Свемилостиву, Крајишниче из плачнога краја.
Живиш свој крај на крају крајишта свемирског, чекајући крај крајева. Крајишник си крајине којој се не види крај голим оком, ни голим разумом.
Да би докрајчио свој крај, идеш из крајности у крајност и мислиш да си стигао крајњем циљу, али у крајњем случају успео си само да погоршаш свој крај у крајности.
Крајичком ока вириш на Крајолик Божији и чудиш се што га не можеш видети и крајичком срца.
И не схваташ да си сам себе скрајнуо из свог Крајишта, јер си поверовао у Крај свих Крајева, и помислио да је Крај – Краљ краја.
А краја неће бити ни до краја света и века, ма како Нечастиви кројио крој крају.
Тај крој од краја никада се неће сашити, већ ћеш само састављати крај с крајем некако, док твојим патњама не дође крај и не одеш у Вечност Његову Свемилостиву, Крајишниче из плачнога краја.
 |
Нема коментара:
Постави коментар