 |
Када је Милош Цупаревић
погледом загрлио кућни праг
супруга Виолета је већ пртила дјецу
Сузе није крила
а зашто би
Тешка су времена наступила
за обичног човјека
није било другог лијека
Лутало се свијетом невољно
живјело скрхано и избјеглички
од данас до сутра
У ноћ се лакше одлазило
због снова
слободно се снило
ал су зато бриге доносила јутра
И поред тога није се посустало
није се одустало
није се Косово с Метохијом
заборавило
А да би се што дуже памтило
и да би га што више душа у срцу
носило
у Цупаревића дому у избјеглиштву
још се дјеце изродило
Озарена су њихова лица
Очи пуне сјаја
дом у Шведској постао је оаза завичаја
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар