 |
Ударце примај са свих страна,
трпи и воли, ма и проклет!
Твоје је само то што отмеш
од сваког новог Божјег дана.
Не куди сад свој луди занат,
не питај како нити докле!
Трпљењем буди одвећ отмен
да признао би усов рана.
Нек завиде ти земља, лишће,
што познајеш им сребрн шапат,
што знаш где камен тајно дише
Плац душе нек је сав очишћен
да не понесе к небу вапај,
већ само мир. И ништа више.
Владимир Јагличић
 |
Нема коментара:
Постави коментар