 |
Покушај да опеваш осакаћени свет.
Не заборави дуге јунске дане,
дивље јагоде, капи вина, росе.
Коприве које су методично обрастале
напуштена домаћинства изгнаника.
Мораш опевати осакаћени свет.
Посматрао си отмене јахте и бродове;
једног од њих чекало је дуго путовање,
другог само слано ништавило.
Видео си избеглице који су ишли никуда,
чуо крвнике који су радосно певали.
Дужан си да опеваш осакаћени свет.
Не заборави тренутке када сте били заједно
у белој соби и завеса се лелујала.
Врати се у мислима концерту
на коме је експлодирала музика.
У јесен скупљао си жир у парку
док је лишће кружило над ожиљцима земље.
Опевај осакаћени свет
и сиво перце које је изгубио дрозд,
и фину светлост која лута, ишчезава и
враћа се.
Адам Загајевски
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар