 |
За М. Ч. уз молбу да ми опрости
Прећутаћу запуштеност
Одбачена платна и стару жицу
Глинене лонце
Шарене простирке за под
Голубове
Смијешне дрвене сове
Прећутаћу титраву свјетлост
Застрашујућу игру сјенки
Прећутаћу и неопходан опрез
Због зарђалих зупчаника
Нахереног стола на три ноге
У сјенци старог дебла шљиве
И страх од гмизаваца
И паучине која се лијепи
Ал како да прећутим брзоплетост
И моје изговорене ријечи
Тај врт је мали музеј
Давно одбачених предмета
Из једног заборављеног свијета
Не слутећи да је управо ту
Окончан живот Твоје породице
А предмети нису били експонати
Већ свједоци злочина и агоније
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар