У звучном лавиринту камена
трепери кост предака
Још дубље унутра чујем страст
Материја се раствара
на путевима и по кишама без успомена
Дах се калупи према
свом незнању ствари
У шкргуту уста чујем му
усамљени плам
Пуцкета од насладе усред снега
Лаки дрхтај развија се
од згаслог мора
које се напуни шупљинама
унутрашњим рибама
слухом што се пресипа у слух
Хосе Анхел Лејва
Нема коментара:
Постави коментар