Славица Нићифоровић-Веселиновић

САМО СЕ ЈЕДНО МЕСТО
ДОМ ЗОВЕ

Тамо где сваки камен
има значење
и сврху свог постанка
по рођењу
добијаш знамење
стогодишњих предака орача
и целивање Крста часног.
По одрастању
шире ти се руке
и отвара срце према свету
и висинама
са пуштетним корењем
на својим већ узораним
њивама.
Плодна црница рађа
где год посејана...
А кад те Срем зачне
подоји и напије
с брегова јутарње росе
у теби поставља
вечно упориште
за нове нараштаје.
Само се једно место зове дом.

ГОСТИ

Ако они дођу
ми ћемо им врата отворити
ми ћемо их у срце пустити,
а да ли им можемо показати
како овде воли брат брата,
а да ли им можемо показати
како загуљено сремачко
доведе прво до лудила
па тек онда до љубави.

Ако они дођу
волећемо их више него своје,
ми ћемо им стопе љубити
и бићемо добри домаћини,
стара бурад ће се отворити
и пећи марва.

А да ли им можемо показати
како овде син мајку не цени
како овде брат брату леђа
и свађу,
како овде зет вређа...

Да ли им можемо показати
како загуљено сремачко ври
у нама
доведе прво до лудила
па тек онда до љубави.

Ако они дођу...

Фотографије: Мирослав Б. Душанић