УЗДИГНУТА ГЛАВО
Уздигнута главо, мој поноре стални,
моја пјешачка, мамурна животињо!
Тајанствена машино за умножавање
уклетог скитања.
Много си пута пропутовала
и смијеха пронијела. Радовала се
животу као чуду свагдашњем
и љубила га у трави плавој
ватреним топотом са срцем сједињена.
Уздигнута главо, драга опасности,
свјетлосна мано на плочнику!
Понеси глас усијаних слова
устима која у страху не говоре,
понеси смијех мој угаслим очима
да њихов мрак осунча.
 |
Поља су чекала миловања коса
Љубавници изгубљени у хладовинама
Чекају а не знају што
Лептири одушевише ботаничаре
На исти начин као пастире
Само ја сједим и записујем
Име планети Топло на груди
Слово за словом љепше излази
Једнако сам слагао кутијице
Знајући очи су најбудније
Другачије се не могу играти
 |
Нема коментара:
Постави коментар