Мирослав Б. Душанић: (ПРЕ)ВАСПИТАЊЕ

Београдски студенти: Лидија и Мирослав

(ПРЕ)ВАСПИТАЊЕ

(Поводом објављивања мог афоризма
у београдском Студенту: Облаци
су далеко да би чела китили звездама.*)

       Посвећено пријатељу и боему
       – изненада код Сајма прегаженом
       Амбри Марошевићу

Бичевали су ме
и истјеривали слободу
да би је оставили
бескућницом
а мене опаметили
Уз сваки замах и звук
тјерали ме да играм
рокенрол са Запада

Вјешали ме на клинове
и био сам врећа за
вјежбање
атрактивних удараца
са Далеког Истока
који се само виде на
филмовима
И разапет сам изигравао
Христа
и водили ме као пса
на ланцу
мрачним ходницима
и пустим двориштима
док сам урлао
и лајао на звијезде

Лизао сам крв са бетона
јер је морао да се блиста
а нова је ко за врага
стално притицала

И био сам отирач
за војничке ципеле
и крпа и четка
за брисање тоалета
писоар и канта за смеће
пепељара за опушке
поломљена ваза
апстрактна маса
и крезуба маска
за пролетерске ритуале
бескорисна роба
у изложбеном простору

И губио се у мраку
И будио се у магли
И губио се у мраку
И будио се у магли

И увијек изнова понављао
научену мантру
Другови усрдно Вас молим
само још мало издржите
само још мало издржите
то није довољно
да постанем човјек

И губио се у мраку
И будио се у магли
И губио се у мраку
И будио се у магли

Другови усрдно Вас молим
само још мало издржите
само још мало издржите
то није довољно
да постанем човјек

Мирослав Б. Душанић
____________________________
* од тада не пишем на екавици

Мирослав Б. Душанић