Београдски студенти: Лидија и Мирослав |
(Поводом објављивања мог афоризма
у београдском Студенту: Облаци
су далеко да би чела китили звездама.*)
Посвећено пријатељу и боему
– изненада код Сајма прегаженом
Амбри Марошевићу
Бичевали су ме
и истјеривали слободу
да би је оставили
бескућницом
а мене опаметили
Уз сваки замах и звук
тјерали ме да играм
рокенрол са Запада
Вјешали ме на клинове
и био сам врећа за
вјежбање
атрактивних удараца
са Далеког Истока
који се само виде на
филмовима
И разапет сам изигравао
Христа
и водили ме као пса
на ланцу
мрачним ходницима
и пустим двориштима
док сам урлао
и лајао на звијезде
Лизао сам крв са бетона
јер је морао да се блиста
а нова је ко за врага
стално притицала
И био сам отирач
за војничке ципеле
и крпа и четка
за брисање тоалета
писоар и канта за смеће
пепељара за опушке
поломљена ваза
апстрактна маса
и крезуба маска
за пролетерске ритуале
бескорисна роба
у изложбеном простору
И губио се у мраку
И будио се у магли
И губио се у мраку
И будио се у магли
И увијек изнова понављао
научену мантру
Другови усрдно Вас молим
само још мало издржите
само још мало издржите
то није довољно
да постанем човјек
И губио се у мраку
И будио се у магли
И губио се у мраку
И будио се у магли
Другови усрдно Вас молим
само још мало издржите
само још мало издржите
то није довољно
да постанем човјек
Мирослав Б. Душанић
____________________________
* од тада не пишем на екавици
Мирослав Б. Душанић |
3 коментара:
Ух!
Читам и читам,
и гледам...
Читам страхоту,
гледам лепоту.
Било је фантастичних дана
незаборавних
али и невјероватно грозних
Дакле, било је успона
и стрмоглавица
И да не би ко зна како
завршило
Господ је понудио рјешење
Зато сам данас ту гдје јесам
Gospod krst daje prema snazi
koliko možemo da ponesemo
i daje snagu da koračamo
i daje glas da jaučemo
i daje ruke da zapišemo
kako su mu dlanovi krvavi
dok najveći krst za najveće delje.
Постави коментар