Радмило В. Радовановић: Касно предвечерје

Касно предвечерје

Та кућа у којој си ти рођена
У малом херцеговачком мјесту
Постоји и данас али ти ниси ту
Промијенила си адресу
Сад је нека мала варош у равници
Мени непознат број и друга држава
Ја твоју Итаку можда и видим
Али тај сусрет биће само у пјесми
У некој зори и смирају сунца
Кажеш
Узалуд се надаш и чекаш на нешто
Што је прошло и никад се неће вратити
Све лијепо и ружно ријека је однијела
Пишеш у прошлом писму
Дијеле нас миље загађености
Које се таложе у нашим сјећањима
Нама не требају нове свјетлости
Нове године и кругови
Нису нам потребни ни цвјетни дрвореди
Ни неке лијепе шансоне од Азнавура
Слутимо само обећано небо и Хад
Линије нашега живота повезује само прошлост
Оне ишчезавају и полако нестају
Наш прави живот је далеко
Твоја равнодушност остаје у мом забораву
Стрепња и сјећање на тебе пјевају
У овом сутону и једно
Касно предвечерје

5. 3. 2011.

Радмило В. Радовановић

Мирослав Б. Душанић