 |
ЈА ТЕБИ, ТИ МЕНИ. НИКОМ НИШТА
Безимена туга у мени живи свој комфор, флаширана синестезија, плес за винске муве и кривица што нисам умела боље да умем. Све на крају дође на погрешно место и труд се увек испати.
Свима је потребан загрљај, а ја не разумем како то помаже, мени после буде непријатно и не знам на коју страну да кренем да се не сударимо.
Наташа Андрић
Безимена туга у мени живи свој комфор, флаширана синестезија, плес за винске муве и кривица што нисам умела боље да умем. Све на крају дође на погрешно место и труд се увек испати.
Свима је потребан загрљај, а ја не разумем како то помаже, мени после буде непријатно и не знам на коју страну да кренем да се не сударимо.
Наташа Андрић
 |
Нема коментара:
Постави коментар