 |
У порти старе цркве
Пред очима ми вене
Безгласно
Као крв ружа црвена
Никога нема
Надалеко и нашироко
Све улице празне
Наслоњен на штап
Оронуо и клонуо
Осјећам се осамљеним
И од свих одбаченим
И ако потраје тако
Има и ја да склопим очи
Можда већ прве ноћи
Као и сви заборављени
И никад пребројени
Који крв своју
Безусловно
Дариваше Отаџбини
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар