* 08. април 1911 † 20. јуни 1995 |
Највећа глупост коју је људски ум измислио је ослобађање кроз убијање жеље. Зашто зауздавати живот, зашто га уништити за тако мали добитак, као што је потпуна равнодушност, ослобађање које ништа не значи. Са таквом смелошћу можеш још говорити о животу кад си га сасвим уништио у себи? Више поштујем човека противуречних жеља, који је несрећан у љубави и очајан, него хладног мудраца, охолог и одбојно равнодушног. Не могу да замислим одвратнији свет од мудраца. Требало би заувек уништити све мудраце на земљиној кугли да би живот и даље постојао какав је: заслепљен, ирационалан. Свака држава би добро поступила да похапси све мудраце и затвори их у напуштени замак, да не би никога више узнемиравали. Мрзим мудрост оних људи које истина не боли, који не болују од нерава, меса и крви. Треба прогласити ништавним све истине ушкопљених људи, који размишљају без сперме у мозгу, без тескобе и очајања. Поштујем само виталне истине, органске и сперматске, јер знам да не постоји истина, већ само живе истине, плодови нашег неспокојства. У праву су сви они који живо мисле, јер не постоје одлучујући аргументи против њих. Чак и када би постојали они не могу бити оборени, осим у истрошености. Јер људи, који траже истину, могу осећати само жал. Или мудраци ни до сада нису разумели да истина можда не постоји?
Емил Сиоран
/Са румунског превео: Петру Крду/
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар