Орхан Вели Каник: Стамбол ослушкујем

* 13. април 1914 † 14. новембар 1950

Стамбол ослушкујем

Стамбол ослушкујем, очију затворених:
Испрва, само благ ветар дише;
Лагано, лагано њише
Лишће, дрвеће, меко;
Негде далеко, далеко,
Од водоноша се гласи цилик звона медèних;
Стамбол ослушкујем, очију затворених.

Стамбол ослушкујем, очију затворених;
И баш тад птице лећу;
Високо, цела јата, са цвркутом и писком.
Извлаче рибари мреже по ловиштима прêко;
По води пљускају стопе некаквој жени;
Стамбол ослушкујем, очију затворених.

Стамбол ослушкујем, очију затворених.
Капали чаршију хлад дебео и свеж скрива,
Махмут-пашина тржница жамори као жива
Голуба дворишта пуна
Пристаниште се ори чекића јеком
Пролећни ветар мирисом зноја плени;
Стамбол ослушкујем, очију затворених.

Стамбол ослушкујем, очију затворених;
Од лумперајки давних још и сада сва пјана,
Мирује кућа крај мора, и стари чамци снени;
Усред ветрова јужних помамних, ћутке,
Стамбол ослушкујем, очију затворених.

Стамбол ослушкујем, очију затворених;
Калдрмом управо прође девојче неко;
Ту поскочице, псују, песмице, добацују.
Нешто јој гле из руке на тло паде;
Ружа, чини се мени;
Стамбол ослушкујем, очију затворених.

Стамбол ослушкујем, очију затворених.
Једна јој птица лепеће око скута;
Знам да ли ти зној челом лије;
Знам је ли ти усна влажна ил’ није;
Бели се месец над високом рађа смреком
Све ја по дамару твога срца чујем;
Стамбол ослушкујем.

Орхан Вели Каник 
/Пријевод: Дубравка Срећковић Дивковић/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић